Међу онима који су прошли необичан пут од официра до епископа био је и Свети Мартин. Рођен је у Панонији, у једном граду Штајерске, 316. године, од родитеља незнабожаца. Отац му је био римски официр, па је и млади Мартин, мимо своје воље, отишао у војничку службу. Међутим, он је већ био „оглашен" у хришћанској цркви, коју је заволео од раног детињства. Путујући једне зиме са друговима ка граду Амиену, он је видео пред капијом града једног просјака где скоро наг дрхти од мраза. Мартин се сажалио, изостао од другова, скинуо са себе војнички огртач и сабљом га пресекао на двоје: једну половину дао је просјаку, а другом се он огрнуо, и отишао. Те ноћи јавио му се у сну сам Исус Христос, огрнут у ону половину његовог огртача, рекавши анђелима својим: ''Мартин је тек оглашен, и ево обуче ме својом одећом!" Изишавши из војске Мартин се одмах крстио, а с њим се крстила и његова мајка. После тога, замонашио се у епархији Светог Иларија Поатијског, где се истински подвизавао.Био је веома смирен и имао је дар чудотворства. Када се упразнила столица епископа у Туру, сви су хтели да им Мартин буде епископ, али Мартин није хтео ни да чује. Но неки грађани Тура лукавством су га довели за епископа. Наиме, они су дошли пред капију Мартиновог манастира и јавили су игуману да неки болесник чека пред капијом и моли да изађе и благослови га. Када је Мартин изашао, они су га узели и одвели у Тур, и учинили епископом.
Св. Мартин је још пре крштења, као официр, имао слугу кога је више сматрао братом него слугом. Често га је и сам служио не стидећи се тога.
Када га је Свети Иларије хтео произвести у свештеника, он је са сузама одбио ту почаст и умолио је епископа да му само дозволи да буде монах у неком забаченом месту. Једном је Мартин путовао из Француске за Панонију, да обиђе своје родитеље. Када је прелазио Алпе, ухватили су га разбојници и хтели су да га убију. Један од њих је замахнуо мачем да посече Мартина, а кад је видео да је он потпуно миран и да се не плаши, спустио је мач и упитао: ''Ко си ти?''
Мартин му је казао да је хришћанин и да се зато није уплашио, јер зна да је Бог, по великој милости, увек близу људи, а нарочито у часовима опасности. Разбојници су се дивили врлини Светог Мартина, а онај који је био замахнуо мачем на њега поверовао је у Христа, крстио се, а доцније и замонашио. Епископ Турски Мартин упокојио се 397. године.
Нема коментара:
Постави коментар