Једном је Димитрију у тамницу дошао по благослов хришћанин Нестор. Тражио је молитвену помоћ и благослов од Димитрија да победи истакнутог царевог мегданџију Лија, који је многе хришћане уморио. Овај младић, будући Свети великомученик Нестор, примио је Христову веру у Солуну од самог Светог Димитрија. У то веме приређивао је цар Максимијан у граду разне игре за народ, а љубимац му је био гладијатор Лије, голијатског раста и снаге, који је сваког дана изазивао људе на мегдан и убијао их. За његове борбе цар је направио посебно борилиште, као једну терасу са стубовима. Испод терасе су била пободена копља са оштрицама у вис, па када би Лије некога у рвању победио, бацао би га са терасе на та копља. Међу Лијевим жртвама били су и многи хришћани, јер кад се нико не би пријавио на мегдан Лију, цар би наредио да се на силу изведу хришћани да се боре против њега. Нестор то није могао да гледа па је решио да изађе на мегдан џиновском Лију. Свети Димитрије га је благословио, прекрстио га знамењем крста на челу и на прсима, и прорекао му: "Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати".
Добивши благослов, Нестор је отишао на мегдан Лију и с Божјом помоћу победио га. Лијева погибија силно је ожалостила цара, и он је одмах наредио да блаженог Нестора посеку мачем (306.године). Али ни Несторева смрт није утешила цара. Кад је сазнао да се Нестор борио с Димитријевим благословом, одмах је наредио да Димитрија убију. У зору, 26. октобра, џелати су пошли ка тамници да изврше задатак. Затекли су великомученика како се без страха моли Богу. Са лица му је, каже животописац, сијала нека светлост. Џелати нису смели да му приђу, па су га из даљине гађали копљима и тако убили. Његово тело хришћани су тајно сахранили.
Слуга Димитријев Луп био је у тамници када су војници проболи светитеља копљима. Кад је Св. Димитрије био убијен, Луп је умочио скут своје хаљине и прстен у његову крв и с тиме је касније, исцељујући људе, чинио велика чуда по Солуну. Кад је сазнао за то, цар Максимијан је наредио да га убију, али војници који су кренули оружјем на Лупа, изненада су се окренули један против другог и израњавали се. Како Луп још није био крштен, према речима животописца, молио се Богу да Бог некако устроји његово крштење пре смрти. Тада се изненада пролила вода из облака и мученик је, док су га мучили, на тајанствен начин, примио крштење.
После дуго времена, када су престала гоњења хришћана, над гробом Светог Димитрија подигнут је мали храм. У њему су се догађала многа чудеса и многи болесници су се исцелили. Касније је неки илирски велможа, Леонтије, пошто је пред моштима светитеља исцељен од неизлечиве болести, из благодарности саградио много већу цркву на место старе. Светитељ му се јавио два пута. Када је цар Јустинијан хтео да пренесе светитељеве мошти из Солуна у Цариград, од гроба су искочиле пламене искре и чуо се глас: "Станите и не дирајте!" И тако су мошти светог Димитрија остале заувек у Солуну.
Свети великомученик Димитрије је заштитник града Солуна и покровитељ Сибира, који је Русији припојен 26.новембра 1581. године. У Солуну постоји више предања како је Димитрије и после смрти штитио свој град, чинећи га неосвојивим за непријатеље. У нашем народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Овај дан је познат и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године (Митровданак хајдучки растанак; Ђурђев данак хајдучки састанак).
Нема коментара:
Постави коментар