Иако војна служба и официрски позив нису Богом забрањени, много је примера када су војници и официри скидали униформу и остављали оружје, а облачили монашку одећу и постајали Христови војници. A било је и оних војника, официра, војвода, ратника, војсковођа који се нису замонашили, а ипак су постали Христови војници.(СПЦ - личне странице мирјана)
29.8.08
Преподбни Александар
И Преподбни Александар је скинуо официрску униформу и обукао монашку. Рођен је у неком месту у Азији, школовао се у Цариграду за официра, али чекао га је сасвим други животни пут. Читајући Свето Писмо наишао је на Спаситељеве речи: "Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном". Ове речи толико су утицале на њега да је одмах сву имовину разделио сиротињи и удаљио се у пустињу. После дугог подвижништва установио је обитељ са нарочитим уставом. По том уставу богослужење у његовој обитељи текло је непрекидно, дању и ноћу. Братија су била подељена у 24 групе; свака група знала је свој час дана или ноћи и одлазила у цркву да настави читање и појање претходне групе. Путовао је много, просвећивао људе Христовом вером, чинио чудеса и остарео служећи Богу. Преминуо је у Цариграду 430. године, а његове мошти су се показале као чудотворне.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар