29.8.08

Свети цар Констатин

Свети цар Констатин, рођен од оца Констанција Хлора и мајке Јелене, 275. (или 280.) године.Није прошао пут од војника до монаха, нити је страдао као мученик, али је прошао тежак пут од војсковође и цара до светитеља! По очевом наређењу, са седамнаест година је одвојен од мајке због њеног ''ниског'' порекла. Али напуштена Јелена (света царица Јелена), иако је била удаљена од сина, није престала да утиче на његову личност. А утицала је само својим примером – преданим служењем Христу.

За свог живота Свети Цар Константин задужио је хришћанство и хришћане. После визије из 312. године, он је почео верује, као што је увек истицао, у једног Бога. Пред бој са надмоћнијим Максенцијем, када је прелазио Алпе и улазио у Италију, јашући на коњу, на небу је угледао светлосни крст са натписом: ''Овим ћеш победити''. Војска иза њега видела је исто. Збуњен и замишљен дочекао је ноћ. У сну му се јавио Спаситељ са истим небеским знаком и заповедио му да га стави на ратне заставе. Ујутро је издао такво наређење војсци. Прва застава са крстом позната је под именом Лабарум. Константин је Христов монограм ставио на шлем, док су га војници носили на штитовима. Уз Божију помоћ победио је Максенција (који се удавио у реци Тибар 29.октобра 312.) и свечано ушао у Рим. Од тог тренутка отворено је веровао у једног Бога.

Године 313. прогласио је Милански едикт, којим се дозвољава јавно исповедање хришћанства и оно се изједначава са осталим култовима. Призната је хришћанска црква добивши право јавног богослужења, организовања, деловања, а свештеници су добили одређене привилегије (не служе војску, не плаћају порез, и др.). Ради измирења у цркви Константин је сазвао сабор у Никеји 325.године, који је био у знаку јединства и саборности. Године 330. пребацио је престоницу из Рима у Визант-Константинопољ, ударивши темеље византијском царству које ће широм света, уз поштовање римске традиције, раширити грчку мудрост и прославити Христово име.На челу царства Константин је од 306. године, а умро је у Никомедији 22. маја 337.

Нема коментара: