30.8.08

Свети великомученик Јевстатије

Тих година страдао је и римски војвода Плакида, велики војсковођа за време царева Трајана и Тита, потоњи Свети великомученик Јевстатије. Иако незнабожац, Плакида је био праведан и милостив човек, сличан капетану Корнилију, кога је крстио апостол Петар. Једном, док је био у лову, Плакида је видео светао крст међу роговима јелена, и чуо је глас Господњи који га је упутио да оде до хришћанског свештеника и крсти се. На крштењу је добио име Јевстатије, а крстили су се и остали чланови његове породице: жена и синови. После крштења, Јевстатије је отишао на оно место где му се јавило откровење и заблагодарио Богу што га је привео истини. Ту му се опет јавио глас Господњи и открио му будуће страдање ради Христа. После тога Јевстатије је са својом породицом тајно напустио Рим намеравајући да се повуче међу прост народ и да у непознатој и скромној средини послужи Богу. Чим је стигао у Египат, одмах је наишао на велика искушења. Неки разбојник му је отео жену, а нестала су му и оба сина, тако да је преко ноћи остао без жене и деце, не знајући дуго да ли су живи или су настрадали.

Кад је остао сам, Јевстатије се настанио у неком египатском селу, Вадисис, и ту је, као сеоски најамник, проживео петнаест година. А кад су варвари напали на римско царство, цар Трајан је жалио што му нема војводе Плакиде, који је знао само за победе. Наредио је двојици његових другова – официра да га траже по целом царству. Они су га нашли у селу Вадисис, и довели га цару. Јевстатије је, као и много пута раније, скупио војску и победио варваре.Кад се враћао из боја, после велике победе, срећа му се, успут, још једном осмехнула: пронашао је своју жену и оба сина. Али, у Риму га није чекао цар Трајан, који више није био међу живима, него Адријан. Новоустоличени цар је, како је записано у житију, позвао војводу Јевстатија да принесе жртве идолима, а војвода му је казао да је он хришћанин и да то неће учинити. Цар је наредио да га, заједно са женом и синовима, муче и баце међу звери. Но како им звери нису ништа нашкодиле, бацили су их у усијаног металног вола, где су издахнули у највећим мукама. Трећег дана извадили су њихова мртва тела, која не само да нису изгорела него их огањ није ни оштетио. Јевстатије је са породицом страдао 118. године.

Нема коментара: