Док био је римски официр у Мисиру, Свети мученик Вар је био потајни хришћанин. Кад је седам хришћанских учитеља било бачено у тамницу, Вар их је обилазио, снабдевао их и служио им. На крају је решио да пође њиховим путем. Кад је један од учитеља издахнуо у тамници и кад је кнез извео мученике и видео да их је шест, питао је где је седми. "Ја сам седми", рекао му је Вар и бесни кнез је прво њега изложио мукама. Најпре су га, како је записано у житију, ударали штаповима а затим су га привезали за дрво и ножевима одсецали комад по комад меса, све док мученик није издахнуо (307. године). Варово тело било је бачено на ђубриште, али ту се десила удовица неког официра, Клеопатра, са сином Јованом, и она је Варове мошти тајно сахранила у своме стану. Потом је затражила од кнеза дозволу да тело свог мужа пренесе из Мисира у Палестину. Као жени официрској кнез јој је то одмах дозволио, али она је уместо мужевљевог пренела Варово тело. Донела је мошти мученика у своје родно село Едру, близу Тавора, и тамо их сахранила а затим је подигла и храм Светом Вару.
Кад је завршена изградања Клеопатра је позвала епископе и свештенике да освештају цркву. Том приликом било се окупило мноштво хришћана, јер је сва околина веома поштовала Светог Вара, као великог исцелитеља и чудотворца. После службе побожна ктиторка пришла је моштима светитеља и молила је: ''Молим ти се, страстотрпче Христов испроси ми у Бога оно што је њему угодно а мени и моме сину јединцу корисно". Тек што је изашла из цркве, њен син се разболео.У житију је записано да га је обузела нека ватра, и било му је све горе и горе, а око пола ноћи је издахнуо. Жалосна и очајна мајка дошла је на Варов гроб и почела говорити: ''О угодниче Божји, зар ти мени тако помажеш?" Изговорила је и друге тужбалице а затим је, изнемогла, пала у лаки сан. Наједанпут јој се јавио Свети Вар са сином Јованом. Оба су били светли као сунце, у оделу бељем од снега, опасани златним појасевима, а на глави су им били прекрасни венци. Светитељ јој је рекао: ''Ниси ли сама молила, да просим од Бога што је њему угодно а теби и сину твоме корисно? Ја молих Бога, и он, по неизреченој благости својој узе сина твога у небеску војску. Ако желиш, ево узми га и дај га у војску цара земаљскога." Чувши то, млади Јован загрлио је Светог Вара и рекао му: ''Не господару мој, не слушај матер моју, и не враћај ме у свет, пун неправде и безакоња, из кога си ме избавио". Блажена Клеопатра се преставила 327. године.
Нема коментара:
Постави коментар