29.8.08

Свети Јован Рус

Свети Јован Рус рођен је на југу Русије од богобојажљивих родитеља. Још као млад, 1711 године, учествовао је у битци против Турака. Делећи несретну судбину многих руских војника, светац је заробљен и продан као роб турском команданту коњице из села Прокопион, поред Цесареје у Малој Азији.

Блаженом Јовану било је наређено да ради у штали, где је и спавао. Скроман и понизан, како је забележио његов животописац, сматрао је чошак штале као свој мали рај где је могао слободно да приноси молитве истинитом Богу. Његове вера, смерност, храброст и благост духа полако су омекшавали агино срце, који му је после неког времена понудио собицу за спавање. Али Јован је више волео да остане у штали. Много времена проводио је у молитви. Седмично се причешћивао у оближној цркви, знајући да без снаге у Христу, неће моћи да издржи на путу праве вере. Ноћима је кришом одлазио у припрату цркве ради бдења.

Постоји легенда о томе како је Јован, једном приликом, на тајанствен начин, послао свом господару, који је био на ходочашћу у Меки, тањир пилафа (јело од жита). Према предању, агина жена је, за време једног породичног окупљања, рекла како би ага био задовољан кад би с њима могао да једе пилаф. После тога, Јован је узео тањир пилафа и, док се молио, тањир је нестао. Доцније се показало да је ага тај тањир с врућим пилафом нашао у својој соби, која је иначе била закључана. То је протумачено као Божије чудо и Јована су сви сматрали за праведника који је нашао милост код Бога.

Још једном је Ага са својом женом покушавао да убеди преподобног да промени место свог боравка, али је светац је радије наставио да живи у штали, где је са вољом испуњавао своје дужности и настављао са својим подвигом. Кад је оболео и предвидео своју кончнину позвао је духовника и замолио га да га причести. Будући да су то Турци строго забрањивали, свештеник се досетио да Свете Причешће стави у удубљену јабуку, и да јабуку облије воском. После причешћа преподобни се упокојио (27. маја 1730.). Живео је око 40 година, а, по агином наређењу, сахрањен је по хришћанским обичајима.

Као дар своје љубави према свецу, ага је приложио скупоцено одело да покрива његове мошти. Три године касније на његовом гробу појавила се светлост. Уједно светац се јавио и своме духовнику преносећи му - да је воља Божја да се он откопа, јер је његово тело нераспаднуто. До 1924. године његове мошти су лежале у цркви Светог Георгија у Прокопиону. У време размене становништва између Грчке и Турске, много хришћана из Прокопиона пресељено је на оток Еубоиа, који су са собом понели и мошти свог светитеља - Светог Јована Руса. Грци су га примили са великим одушевљењем и у његову част саградили су величаствен храм у селу Прокопиону Новом. После упокојења преподобни је учинио многа чудеса.

Нема коментара: