Још један руски официр, гардијски пуковник Леонид Чичагов, скинуо је официрску униформу и обукао прво свештеничку а затим и монашку одећу, напредујући до митрополита (митрополит Серафим). Његово име се најчешће спомиње код откривања моштију и канонизације преподобног Серафима Саровског Чудотворца (1759-1833). Преподобни Серафим проглашен је за светитеља 19. јула 1903. године, а у томе je, осим цара мученика Николаја II, запажену улогу имао и Чичагов.Крајем деветнаестог века, како је казивала мати Серафима (у свету Софија Александровна Булгакова), једна је од последњих сестара из манастира Дивјејева, у Саров је почео да долази будући митрополит Серафим, тадашњии гардијски пуковник Леонид Чичагов. Причала јој је искушеница Дуња да је блажена Прасковја Ивановна, дочекавши Чичагова први пут, погледала испод његовог рукава и рекла: "А, рукави су вам поповски." Пуковник је ускоро био рукоположен за свештеника. Прасковја Ивановна непрестано га је наговарала: "Пошаљи молбу цару да изваде мошти." Чичагов је почео да сакупља материјале о преподобном Серафиму, написао је летопис и поднео га цару.
Цар Николај је инсистирао да се мошти открију, али је скоро цео Синод био против. Изговор је био: "Куда и зашто ићи у шуму да би се нашле само кости?" С друге стране, Синод није показивао добру вољу да канонизује онога који је пророковао пропаст православне Русије и пад монархије. У то време та пророчанства су изгледала сасвим невероватна. Али Цар је упорно тражио од Синода да почну да разматрају канонизацију и најзад, 1902 године, молба је одобрена. У то време блажена Прасковја Ивановна петнаест дана је постила, ништа није јела и једва је ходала. Једне вечери дошао је Чичагов, тада још архимандрит Спасо - Јевфимијевског манастира у Суздаљу.
"Мајко, одбили су да открију мошти", рекао је Чичагов.
"Прими ме под руку, идемо по вољи", одговорила је Прасковја Ивановна.
Блажену је са једне стране прихватила њена келејница, мати Серафима, са друге архимандрит Серафим. Те вечери, 12. јануара 1903. године, прегледали су остатке преподобног Серафима. У то време, из села Ламасова, дванаест врста од Сарова, угледали су светло над Саровом. Сељаци су дотрчали мислећи да је пожар. Питали су: "Где је код вас избио пожар? Видели смо одсјај." "Нигде није било пожара", одговорили су им. После је један монах рекао: "Ноћас је комисија отворила остатке баћушке Серафима."
Када су цар и царица за време канонизације светитеља били код блажене Прасковје Ивановне, у пратњи је био и архимадрит Серафим, бивши гардијски пуковник.
Пишући о Светом Јовану Кронштадтском, у књизи ''Небо на земљи'', митрополит Вениамин Федченков (1880-1961), спомиње митрополита петроградског Серафима (Чичагова) као једног од епископа који придају велики и највећи значај Литургији. Он истиче да је митрополит Серафим један од духовника који убедљиво призивају своје парохијане ка Литургији и причешћивању, као највернијем и најсилнијем средству против духовног зла и навале невјерја на Русију. Ту се напомиње да је митрополит Серафим Чичагов био блиски духовни ученик оца Јована Кронштантског и да се у речима митрополита Серафима крије дух баћушке Јована. Митрополит Серафим је аутор Летописа Серафимо-Дивјејевског манастира, Житија преподобног Серафима Саровског и Акатиста преподобном и богоносном оцу Серафиму, Саровском чудотворцу. Књиге су објављене поводом канонизације преподобног Серафима 1903. године.
Митрополит Серафим (Чичагов Леонид Михајлович) рођен је 1856. године у Санкт –Петербургу. Образовање је стекао у Императорском Пажевском корпусу и био је веома запажен официр, примивши више руских и страних ордена. Године 1879. ступио је у брак са Н.Н. Дохтуровом. Промислом Божијим имао је духовну подршку од Светог и праведног оца Јована Кронштадтског. По његовом савету, одрекао се светских блага, награда и одликовања и војничких почасти, и решио да буде војник Цара Небеског. Године 1891, у чину гардијског пуковника Преображенског пука, напустио је војску и прешао у Москву – да се припреми за службу у Светој Цркви, а рукоположен је у ђакона, а затим у јереја - 1893. године. До1898. године је радио као свештеник, а те године је пошао монашким путем. Пострижен је и добио је монашко име Серафим, по преподобном Серафиму Саровском. Године 1918. постао је митрополит и од тада бољшевичка власт му није давала мира. До 1937. године више пута су га осуђивали, затварали и пуштали, а те године, 7. децембра, осуђен је на смрт за ''контрареволуционарну монархистичку агитацију''. Стрељан је 11. децембра у Московској области, на тзв. Бутовском полигону. Другачије није ни могао да сконча тако велики духовник у таквом безбожничком режиму, официр цара земаљског и цара небеског, кога је волео и поштовао Свети цар мученик Николај, коме је заштитник Свети Серафим Саровски, а духовни учитељ Свети Јован Кронштадски. Осамдесетједногодишњи болесни и немоћни старац није ништа признао. Гледајући смрти у очи, држао се као и сви његови славни претходници који су скинули официрску униформу и обукли монашку, кренувши путем Јеванђеља.
Свештеномученик митрополит Серафим (Чичагов) канонизован је 23.фебруара 1997. године.
Нема коментара:
Постави коментар