30.8.08

Свештеномученик Никон

Свештеномученик Никон прошао је пут од римског официра у Неапољу до епископа страдалника. Рођен је у Неапољу од оца незнабошца и мајке хришћанке. Није био крштен, иако га је мајка, кријући од мужа, поучавала Христовој вери.Једном кад је пошао са својом четом у бој, мајка га је посаветовала да, ако буде у невољи, призове Христа у помоћ. И, заиста, кад је Никонова чета у боју била опкољена, и сасвим близу пораза, Никон се прекрстио и у срцу завапио Христу. У том часу, како је записано у житију светитеља, он се испунио необичном силом. Јурнуо је на непријатеље и једне је погубио а друге је нагнао у бекство. Враћајући се кући непрестано је узвикивао: "Велики је Бог хришћански!" Пошто је обрадовао мајку својом победом помоћу крста Христовог, тајно је отпловио у Азију, где га је епископ кизички Теодосије крстио. После крштења затворио се у један манастир, где се предао учењу и подвигу. Епископ Теодосије је пред смрт имао визију, у којој му је наређено да себи за наследника рукоположи Никона. После тога старац је позвао Никона и рукоположио га за ђакона, а затим - за презвитера и епископа. Никон је ускоро дошао у Неапољ код мајке.После њене смрти отишао је са девет ученика, некадашњих ратних другова, на Сицилију где је почео да проповеда Јеванђеље. Будући да су у то време ( владао цар Декије), хришћани страшно гоњени, кнез Квинтијан је ухватио Никона и његове другове и много их је мучио. Мучитељи су прво посекли стотину деведесет Никонових ученика и другова, а Никона су, како је записано у његовом житију, везивали коњима за репове, бацали га с високе стене у провалију и мучили на разне друге начине, али светитељ је, после свега, остајао жив. На крају су га посекли мачем и оставили у пољу, верујући да ће га појести животиње. После неког времена наишао је туда неки болесни чобан, закачио ногом тело светитеља, и одмах оздравио. Кад се сазнало за то, хрићани су узели светитељево тело и достојно га сахранили.

Нема коментара: