А Свети мученик Иполит прошао је пут од незнабошца, професионалног војника - начелника и надзорника тамница у Риму, до страдалника и Христовог војника. Када је свети архиђакон Лаврентије био бачен у тамницу, цар Декије је наредио Иполиту да нарочито бди над овим сужњем. А пошто је својим очима видео како је Лаврентије повратио вид слепом Лукилију и како је исцелио и многе друге болеснике, Иполит је поверовао у Христа. Када га је Лаврентије крстио, Иполит је имао небеско виђење, после којег је рекао: "Видех невине душе у великој радости" Тада је довео Лаврентија у свој дом, те му је он крстио све чланове породице. Са старом дадиљом Конкордијом, било их је деветнаест.
Кад је Лаврентије био убијен, Иполит је ноћу узео његово тело, завио га у плаштаницу и сахранио. Цар Декије је обавештен о томе, па је наредио да ухвате Иполита и доведу га њему. Иполит је изведен пред цара трећи дан по Лаврентијевој смрти, а, будући да није хтео да се одрекне истините вере, како је записано у Житију, ''прво је бијен камењем, а потом је цар наредио да му скину одећу и да га шибају по голом телу.'' Док је наг стајао пред царем, рекао му је: "Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!" Тада су га оборили на земљу и немилосрдно шибали, а Иполит је само викао: "Хришћанин сам!" Чувши да су у Иполитовој кући сви хришћани, цар је наредио да их све доведу. А кад су их довели стара Конкордија је рекла: "Ми више желимо да с нашим господарем часно умремо у вери Христовој, него ли да бешчасно с вама нечастивим живимо". Она је прва убијена, а за њом и осталих осамнаест. А светог Иполита, који је гледао страдање своје породице, везали су за дивљег коња и вукли тамо и овамо док мученик није издахнуо.
Нема коментара:
Постави коментар