Кад је цар Диоклецијан једном приликом дошао у град Никомидију и почео да мучи хришћане, пред њега је изашао градоначелник Аникита, потоњи Свети мученик Аникита, и храбро исповедио своју веру у Христа. Осим тога, изобличио је идоле као ''глуво и немо камење'', коме разуман човек не може да се клања. После таквих речи, по царевом наређењу, војници су му одсекли језик. Али, како је записано у житију, Аникита је силом Божјом и даље говорио. Тад су пустили лава на њега, но лав се само умиљавао и није му ништа наудио. Затим се догодило још једно чудо: изненада је пао Херкулов храм.Видевши та чудеса и трпљења светитеља, Аникитин рођак Фотије пришао је Аникити и пољубио га, објавивши да је и он хришћанин. Потом је рекао цару: "О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!" После такве увреде, цар је наредио да га одмах посеку. Но, џелат је, дигавши руку на Фотија, сам себе убо мачем и умро.
Аникиту и Фотија су потом дуго мучили а затим су их затворили у тамницу, где су провели три године. А кад су их извели из тамнице опет су их дуго мучили а затим бацили у ужарену пећ, где су у највећим мукама издахнули. Тада су и многи други хришћани својевољно пошли за њима у ватру и изгорели. Пострадали су око 305. године. Свети Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Нема коментара:
Постави коментар