Свети великомученик Прокопије

Светoг великомученика Прокопија, рођеног у Јерусалиму, који се пре крштења звао Неаније, крстио је у тамници сам Господ Исус Христос и дао му име Прокопије. По очевој смрти, мајка га је потпуно одгојила у духу римског идолопоклонства. Кад је Неаније одрастао, видео га је једном цар Диоклецијан и узео на свој двор у војничку службу. А кад је цар почео да прогони хришћане, послао је и Неанија на један такав задатак у Александрију. Но, на путу у Александрију десило се Неанију нешто слично као некада Савлу. У трећи час ноћи био је јак земљотрес и тад му се јавио Господ речима: "Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?" Неаније је у страху упитао : "Ко си ти, Господе? Не могу да те познам". Тада се у ваздуху показао пресветао крст и од крста је дошао глас: "Ја сам Исус распети Син Божји". И још му је Господ рекао: "Овим знамењем побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом".

Неаније је дао да се направи крст какав је видео, и уместо да се бори против хришћана кренуо је с војском против Агарјана који су нападали Јерусалим. Као победник ушао је у град и објавио мајци да је хришћанин. Изведен је пред судију, и после великих мучења бачен је у тамницу. У тамници му се јавио Христос, крстио га и дао му име Прокопије. Једног дана, на тамнички прозор дошло му је дванаест жена и рекле су му да су и оне слушкиње Христове. Тада су и оне бачене у исту тамницу, а Прокопије их је учио вери Христовој, нарочито томе како ће примити мученички венац. Зато се свети Прокопије помиње у чину брачних венчања, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих дванаест жена биле су изложене страшним мукама. Гледајући њихове муке и храброст Прокопијева мајка је, такође, поверовала у Христа, те је заједно са њих дванаест била погубљена. А када је свети Прокопије био изведен на губилиште, дигао је руке према истоку и помолио се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за свету Цркву, да узрасте и распростре се, и да Православље сија до скончања времена. И, према предању, с неба му је јављено да је услишена његова молитва, после чега је светитељ посечен мачем. Страдао је у Кесарији Палестинској 303. године.