Светих четрдесет мученика у Севастији (Младенци), били су војници римске војске, али искрени и одани хришћани. У време Ликинија запретили су им на суду одузимањем војничке части, али један од њих рекао је судији: ''Не само част војничку, но и тела наша одузми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега''. После тога, војвода је наредио да их каменују, али се камење враћало мучитељима. Силно разљућени војници бацили су их у језеро у време великог мраза. У близини су поставили топло купатило као изазов ономе који не буде чврсто веровао у Христа. Један од четрдесеторице није издржао и ушао је у купатило. А после тога, према предању, на небу се појавила чудна светлост и загрејала језеро. Са светлошћу се на главе измучених младића спустило 39 венаца. Тада је један стражар са обале ушао у воду, исповедио Христово име, и на њега је сишао четрдесети венац.
А кад су сутрадан судије виделе да су младићи живи, наредили су да их поново муче. Прво су им пребили цеванице, а затим су их спалили и бацили у воду. Трећег дана мученици су се јавили у сну месном епископу Петру и позвали га да извади из воде њихове мошти. Хришћани су, према једној легенди, ноћу изашли на језеро, нашли њихове мошти (кости су сијале у води као свеће) и све их сахранили. Страдали су 320. године.
Нема коментара:
Постави коментар