Свети великомученик Артемије, родом Мисирац, био је први војвода цара Константина. Кад се цару јавио победни крст окружен звездама, тај крст видео је и Артемије, поверовао је у Христа и крстио се. Доцније, у време цара Констанција, овај цар га је послао у Јеладу да пренесе мошти Светог Андреја из Патраса и Светог Луке из Тиве у Цариград. Пошто је то обавио, постављен је за августалија и царског намесника у Мисиру. У том звању дочекао је владавину Јулијана Одступника. Кад је овај богоодступни цар пошао на Персијанце, наредио је и Артемију да са својом војском дође у Антиохију, што је овај и учинио. У то време цар је мучио двојицу хришћанских свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то, Артемије је изашао пред цара и упитао га: "Зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се одрекну од православне вере?" Тада је Артемије прорекао цару да му је погибија близу, а разјарени цар изгнао је ону двојицу свештеника у Арабију, а Артемију је скинуо војнички чин и наредио да га шибају. После тога, према предању, Артемија су затворили у тамницу, где му се јавио сам Исус Христос исцеливши га и утешивши. Цар је наредио да Артемија положе на један камен и да га притисну другим тешким каменом. Тако су му мучитељи здробили тело а затим су му одсекли главу. Цар је кренуо на Персијанце и срамно погинуо, као што му је Свети Артемије и прорекао. Светитељ је страдао 362. године.