30.8.08

Одрицање од чинова и одликовања

И у новије време има примера да војници и официри скидају војну униформу и облаче монашку, али према казивању старца Пајсија Светогорца, не замонаше се сви који закуцају на врата манастира и изразе такву жељу.

Око 1950. године, једног дана, како је записао старац Пајсије, манастир Констамонит је посетио неки официр, потоњи монах Ананије. Отац Филарет, игуман манастира, га је издалека ословио по имену, говорећи му о незгоди коју је овај већ доживео. Посаветовао га је и утешио. Официр се збунио! Зачудио се Старчевој прозорљивости и рекао му са побожношћу: ''Старче, желим да постанем монах чим изађем из војске.'' Старац је прозрео искушење које је након три године требало да се догоди, па му је одговорио: ''И треба да постанеш, али не у овом манастиру, јер би те овде после три године задесило искушење са секретаром.''

Када је официр завршио са војном службом, отац Филарет га је посаветовао и упутио у други манастир где се и замонашио. Али он је сваког месеца долазио на разговор код Светог Старца. Једног дана, затекао је оца Филарета како седи у углу келије, држећи се рукама за главу. Отац Ананије, бивши официр, га је са болом загрлио и упитао: ''Шта је, Старче? Шта ти се десило?'' А Старац је забринуто одговорио: '' Ананије, дете моје, данас нисам имао никакво искушење. Бог ме је оставио.''

Старац Пајсије причао је и то како су једном дошла двојица официра на Свету Гору изразивши жељу да постану монаси. "Зашто желите да постанете монаси? Откуда вам је то дошло?", питао је старац. А један од њих му је одговорио: ''Ето, дошли смо овде на Свету Гору у посету, и онда нешто мислимо да останемо, јер можда ће бити неки рат".

Отац Пајсије их је лепо замолио да се не срамоте, рекавши им: "Можда ће да буде некакав рат! И како ћете да напустите војску?" "Наћи ћемо неки разлог", одговорили су му.

Старац је неко време ћутао размишљајући шта могу да нађу: да се праве луди, или тако нешто, а затим је рекао: "Ако са таквим мислима кренете да постанете монаси, од самог почетка нећете имати успеха". Тим речима је и заврешена прича о монашењу те двојице официра.

Многи знани и незнани војници, официри, ратници, војводе, и војсковође, краљеви и цареви, ради остварења виших хришћанских идеала, царства небеског и спасења душе, одрицали су чинова, одликовања, награда, каријере, и свих светских блага, скидали војну униформу и облачили монашку. А многи су, још док су носили униформе, пошли најтежим путем, путем Богочовека Христа, и следили га до Голготе.Иако су знали да је исповедање Христовог имена потписивање смртне пресуде, многи војници, официри и војводе царева земљских храбро су исповедали своју веру и, страдајући ради Христа, постајали су Христови војници.

Нема коментара: