У време кад је римским царством владао безбожни цар Диоклецијан и кад су Христови следбеници страшно мучени и прогањани, Свети Георгије је, као ратник и победоносац, својим примером, храбро показао како се иде за Христом и како се са њим дели судбина све до голготске смрти. Тај христочежњиви младић, рођен у Лиди 270. године, како каже његов животописац, од малена је одгајан и васпитаван побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка се после тога преселила са њим у своју родну Палестину. Будући да је био изузетно способан и надарен официр, Георгије је у двадесетој години добио висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), а због показане храбрости у биткама, цар га је произвео у војводу. Али Георгије је више волео да буде војник и војвода Цара Небеског, него цара земаљског. Пошто је био хришћанин, он се супротставио цару и његовом наређењу да се хришћани муче и убијају. Разделио је сву своју имовину и пошао за својом вером и истином. Цар се због тога јако разгневио и наредио је да га баце у тамницу и да га муче како би се предомислио. А што су га више мучили, мученик је имао све јачу и јачу веру и још више узносио хвалу и благодарност Богу. Свети оци су записали да је Свети Георгије мучен страшним мукама, али његова вера је била толико јака да је издржао све. Знао је да је Господ са њим, јер му је послао анђела у виду младића, који га је охрабрио речима: "Радуј се"! Видевши тај призор, војници су се уплашили и одмах су обавестили цара. Цар је наредио да му се ноге ставе у кладе, а на прса тежак камен. Потом су га вешали на точак, под којим су биле даске са великим ексерима, и тако су га окретали док му цело тело није постало крваво. Онда су га, како је владика Николај записао у Охридском прологу, закопали у ров, тако да му је само глава била ван земље, и оставили су га у рову три дана и три ноћи.После су му преко неког мађионичара дали смртоносни отров. Али при свим тим мукама Георгије се непрестано молио Богу, и Бог га је исцељивао тренутно и спасавао од смрти на велико удивљење народа. Кад је молитвом васкрсао једног мртваца, тада су многи примили Христову веру. Међу њима је била и царева жена Александра. Најзад, цар је осудио Георгија и своју жену Александру на смрт - посечење мачем. Блажена Александра издахнула је на губилишту пре посечења, а Свети Георгије био је посечен (6. маја 303. године, у Никомидији).
Много је примера који сведоче о чудесним догађајима везаним за Светог Георгија, о томе како светитељ помаже онима који му се обрате за помоћ. Због тога је црквени песник и саставио овај предиван тропар: ''Као ослободитељ заробљеника и заштитник сиромаха, лекар болесника, помоћник царева, победоношче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да се спасу душе наше.''
Нема коментара:
Постави коментар